Monday, May 23 2022
Breaking News
  • Milan Srdoch
  • Serbian Alphabet
  • Max Schmelling
  • Jack Dempsey
  • Sonny Liston
  • Muhammad Ali
  • Rocky Marciano
  • Jake LaMotta
  • Joe Louis
  • Sidebar
  • Random Article
  • Log In
  • Search for
El DeZignerio

El DeZignerio
  • Menu
  • Home
  • Colorization
    • Boxing History
    • Life
    • Movie Stars
    • WWI
    • WWII
  • Design
    • Books & Magazines
    • Posters
    • T-Shirts
    • Web Sites
  • Playground
  • Contact
  • Sidebar
  • Instagram
  • Facebook

https://bojadza.com/wp-content/uploads/2020/05/glavni.mp4
Facebook Twitter LinkedIn Tumblr Pinterest Reddit VKontakte

el_dezignerio
Подсећање на неке од најлеп Подсећање на неке од најлепших (и најбољих) радова и бојадисаних фотографија. У видеу је коришћена музичка подлога добро познате песме, композитора Н. Урошевића. #ЈВуО #четничкевојводе #четници #colorization #colorized #colorizedhistory #aftereffects
Аца Илић, наредник Јадарске Аца Илић, наредник Јадарске бригаде (тражи се извор). Примедба аутора - приметићете на фотографији прозор бојадисан у плаво и тарабу у зелено. Немој да сам чуо неке замерке, јербо су такви прозори код мене у Јагњилу, а тараба је таква код мене у Стојнику. Извор оригиналне црно-беле фотографије: Форум Погледи.
Капетан Радиша Чековић, ком Капетан Радиша Чековић, командант групе Љубићких бригада, убијен од комуниста после рата. Извор фотографије - ©Simeon Collection
Често оспоравани и куђени з Често оспоравани и куђени због неких својих поступака, позирали су неком непознатом ратном фотографу, а мени се "наместили" за бојадисање. Оставићемо историји да суди о њиховим делима. Даме и госпођо - Милутин Јанковић (Дљин, Лучани, 1913 — Ушће, 3. јул 1944), командант 1. драгачавске бригаде у Првом равногорском корпусу и војвода драгачевски (лево) и Филип Ајдачић (Лиса, 1908 — Сеча Река, 18. новембар 1945), поручник, командант Црногорске бригаде Пожешког корпуса ЈВуО (десно).
Сређујемо стан... Сређујемо стан...
Знате ли да је 1941. године у Г Знате ли да је 1941. године у Гружи основана организација "Црне шамије", као одговор (и освета) на нацистишке злочине у Крагујевцу и околини? Основале су је сестре Вера Сарамадић и Радмила Миливојевић, заједно са ћерком Проте Божића, Радмилом Радом, коју је лично Крцун убио 1945. Име „Црне шамије” организација је добила по црној марами – шамији коју су жене у Србији носиле у знак жалости за изгубљеним њима блиским особама. На оснивање организације утицали су и погледи жена припадница равногорског покрета на сопствени положај, који је углавном био у оквирима равногорског конзервативизма и традиционализма, а основна карактеристика њихове борбене мотивације, поред антифашизма, био је и антикомунизам, па су оне своју борбу виделе не само као тежњу за еманципацијом жена, већ и као националну, али и антикомунистичку активност и дужност. Организационо у равногорском покрету организација је третирана као одред Црних шамија који је имао своју начелницу и био признат од министра војске Михаиловића. Одред је још 1942. озваничен као „припадајући одред ЈВуО“ и као такав је оперативно деловао на терену Шумадијске групе корпуса ЈВуО. Мајор Душан Смиљанић, командант Шумадијске групе корпуса је јуна 1944. похвалио Црне шамије и њихову начелницу истичући да је одред ...сјајно одговорио својој родољубивој замисли, и показао родољубље и храброст приликом многобројних дела за спас Српства и Отаџбине...и да ..Наредбу којом су похваљене Црне шамије треба јавно прочита на збору. Организација је била строго конспиративна, чланице су деловале под шифрама и надимцима и са равногорским покретом биле су повезане искључиво преко Новице Лукића, свршеног питомца Артиљеријско техничког завода у Крагујевцу који је имао конспиративно име „Анђео“. Лукић је био спона између команданата одреда Душана Смиљанића, Александра Милошевића и Марка Музикравића, од којих је добијао директиве за рад. Извор текста и фотографије Вере Сарамандић - Слободан Ћировић. Извор фотографије Радмиле Миливојевић, рођено Сарамандић - Стеван Смиљанић
Команда и војници 1. јасенич Команда и војници 1. јасеничке бригаде Смедеревског корпуса. На слици су с лева: Ђорђе Петровић, потпоручник Радосав Богићевић, капетан Младен Радовановић Чеда, потпоручник Добросав Радојковић Дода и Боривоје Петровић (извор Немања Девић).
Војвода Бранко Бране Богуновић (Дрвар, 24. новембар 1911 — Шибеник, 1945), био је помоћник команданта Динарске дивизије, а због својих ратничких подвига и заслуга, добио је од српске православне цркве „Светог Петра“ у Доњем Тишковцу старо и веома престижно одело, које је (пре њега) најпре носио војвода/сердар Милован Павасовић у устанку 1715. године, односно касније и војвода Голуб Бабић у устанку 1875. године. Бранко Богуновић је рањен приликом пробоја блокаде у Пађенима, 4. децембра 1944. године, пошто је покушао убацивање у партизанску позадину на Динари. Убрзо по рањавању, 1945. године, партизани су га заробили и убили. Иначе, његов рођени брат Урош је био командант Шесте крајишке партизанске бригаде и народни херој СФРЈ.
Живојин Жика Марковић (1911 - Млечњак на Рогозни, 24. јун 1945) је био мајор Југословенске војске и командант Другог косовског корпуса Југословенске војске у Отаџбини. А више о томе како је Мајор Жика ликвидирао 800 Немаца на планини Рогозни, прочитајте овде https://srbin.info/pocetna/aktuelno/kako-je-major-zika-markovic-likvidirao-800-nemaca-na-planini-rogozni/ "Мештани села са Рогозне потврђују ове наводе да Немци нису заробљавани, већ да су сви ликвидирани. То се сматрало као освета за злочине које је Хитлерова солдатеска починила претходних година, у злогласним казненим експедицијама и одмаздама стотину за једнога. Нарочито се препричава случај једног Немца који је, мислећи да су га заробили партизани, изјавио да је комуниста. «Њега стрељајте двапут», биле су речи мајора Марковића."
Ћале на малог принца Антоан Ћале на малог принца Антоан ДеСент Егзипери Репост @plavusin_kutak
Данас настављамо са јунацима наше славне Војске, Југословенске Војске ван Отаџбине. Данашњи текст и фотографију смо добили од нашег Никола Станковић, који је у својој књизи "Југословенска војска ван отаџбине 1941–1948" (https://www.prometej.rs/prodavnica/istorija/jugoslovenska-vojska-van-otadzbine-1941-1948/) обрадио ту тему. Данашњи јунак је Наредник Богдан Кошчица (1920 - 2022). Завршио је коњичку подофицирску школу и у априлском рату био заробљен од Немаца. Гледао је из вагона како часне сестре позивају Хрвате и муслимане да иступе из воза и врате се својим кућама. Његова природа није му дозвољавала да се преда, априла 1943. године побегао је из немачког логора и прешавши Боденско језеро, тадашњу швајцарско - немачку границу, обрео се на слободи. На даљем путу заједно са својим саборцима прелази кроз вишијевску Француску, Франкову Шпанију и Салазаров Португал, да би преко Ирске коначно стигао у Лондон. Но, ту тек почиње ново поглавље његовог ратног пута. Брод којим је путовао на Средњи исток бива потопљен у близини афричке обале, али жилави поднаредник наставља даље упркос томе и убрзо пристиже у Каиро, где се ставља на расположење Одељку Врховне команде. Заједно са још четворицом подофицира одређен је да врши службу унутрашњег обезбеђења и пратње Њ. В. Краља Петра II, који је у то доба пребивао у Египту. Краља чува шест месеци, до марта 1944. када се монарх вратио у Лондон. Након тога, деда Богдан је био распоређен у батаљон краљеве гарде, који је тада био на положају у Палестини. Ту остаје десет дана, до прекоманде у логор Ел Ариш. Наредне године Богдан Кошчица и његови ратни другови постају војници без државе; у Београду је проглашена нова ФНРЈ. Међутим, било је оних који су се у далекој египатској пустињи још увек држали дате заклетве. Своју веру су на делу потврдили служећи у Одреду Југословенске војске и Југословенском стражарском корпусу до 1948. године, под својом заставом и знамењима. Шестог маја исте године деда Богдан се жени Стаком Радић, избеглом из Лике 1943. године, пред налетом партизана. Новембра 1948. Богдан и Стака стижу у Аустралију. Ту заснивају породицу, која и данас живи у Сиднеју.
Божидар Ћосовић - војвода Јаворски, по свему интригантна и замиљива личност, оспораван и куђен, хваљен и слављен. Све у свему - контроверзна личност. У сваком случају, ја сам решио да га обојадишем! Даме и госпођо - Божа Јаворац!
А сада нешто сасвим другачи А сада нешто сасвим другачије, што би рекли наши другари. Сви знамо за ЈВуО (Југословенска Војска у Отаџбини), а шта знамо о нашој Војсци ВАН Отаџбине? Е, о тој занимљивој теми говори и наш Никола Станковић у својој књизи "Југословенска војска ван отаџбине 1941–1948". Књигу можете поручити на следећем линку (код издавача) https://www.prometej.rs/prodavnica/istorija/jugoslovenska-vojska-van-otadzbine-1941-1948/ или у свакој боље опремљеној (онлајн) књижари. Фотографија је настала приликом краљеве посете Сједињеним Америчким Државама, у периоду од 21. јуна до 29. јула 1942. године. По први пут је објављена у поменутој књизи. Припада заоставштини Роја и Олге Жижић из Сиднеја. Краљ Петар II Карађорђевић са својом пратњом и америчким ваздухопловним официрима. На фотографији можемо уочити (с лева на десно): пуковника Драгутина Савића, мајора Светислава Вохоску, монарха, мајора Властимира Рожђаловског и у горњем реду другог с десна жандармеријског наредника Јегера Њ. В. Краља, Добросава Жижића. Иначе, три југословенска официра припадала су најужем превратничком кругу 27. марта. Вохоска и Рожђаловски су били краљеви ађутанти и уз мајора Данила Зобеницу и Живана Кнежевића чинили "лигу мајора", како су их називали савременици.
Два јунака, два делије и вој Два јунака, два делије и војводе. Оригинал фотографије на форуму Погледа.
На фотографији Ајдачић и (највероватније) Поњевић (тражи се извор). Филип Ајдачић (Лиса, 1908 — Сеча Река, 18. новембар 1945) је био жандармеријски наредник Краљевине Југославије, а током Другог светског рата је служио као поручник ЈВуО. Оригинална црно бела фотографија на форуму Погледа.
Рођен као Никола Велимировић у Лелићу, код Ваљева, (23. децембар 1880/4. јануар 1881. — Либертивил, 18. март 1956) био је епископ охридски и жички, истакнути теолог и беседник, отуда је називан ,,Нови Златоусти." Николај Велимировић је новоканонизовани српски светитељ као Свети владика Николај Охридски и Жички. Даме и госпођо - срећан нам празник!
Командант Мачванског среза Командант Мачванског среза, резервни капетан Никола Игњатовић.
Једна од ретко објављиваних чика Периних фотографија из 1942, са Златибора. Оригинална црно-бела фотографија на страници Погледа.
Четник Требињског корпуса. Четник Требињског корпуса. Младост и искуство на фотографији. На лицу одраз тежачког и тешког живота. У очима одлучност. У срцу љубав према домовини. На уснама само једна заклетва - за Краља и Отаџбину! #ЈВуО #четник #требиње #photoshop #colorized #colorization #masterpiece
Априлски рат 1941. године га ј Априлски рат 1941. године га је затекао у чину жандармеријског капетана. Дана 17. априла 1941. године, успео је да се са групом жандарма сусретне и придружи пуковнику Драгољубу Михаиловићу, те је тако припадао и првој групи која је са Михаиловићем у мају стигла на Равну гору, где је основана Команда четничких одреда Југословенске војске. Рат провео уз Врховну команду Југословенске војске у Отаџбини, а значајан део је био командант Команде снага Врховне команде. Даме и госпођо - Милојко Узелац, звани Тарас, из Зрмање! У коментару оригинал фотографија, преузета са Погледа.
Load More... Follow on Instagram
© Copyright 2022, All Rights Reserved  |  El DeZignerio
  • Facebook
  • Instagram
Back to top button
Close
  • Facebook
  • Instagram
Recent Posts
  • Milan Srdoch
  • Serbian Alphabet
  • Max Schmelling
  • Jack Dempsey
  • Sonny Liston
Archives
  • February 2021
  • August 2020
Close
Close
Log In
Forget?