Wednesday, March 22 2023
Breaking News
  • Два добра друга
  • Milan Srdoch
  • Serbian Alphabet
  • Max Schmelling
  • Jack Dempsey
  • Sonny Liston
  • Muhammad Ali
  • Rocky Marciano
  • Jake LaMotta
  • Joe Louis
  • Sidebar
  • Random Article
  • Log In
  • Search for
El DeZignerio
  • Menu
  • Home
  • Colorization
    • Boxing History
    • Life
    • Movie Stars
    • WWI
    • WWII
  • Design
    • Books & Magazines
    • Posters
    • T-Shirts
    • Web Sites
  • Playground
  • Contact
  • Blog
  • Sidebar
  • Instagram
  • Facebook

brown bomber

  • El Dezignerio31. August 2020.
    385

    Joe Louis

    joe louis

el_dezignerio
...Седи четник на камену држи пушку о рамену. ♩ ♪ ♫ ♬ Извор 📸 : Public domain © 2023 Зоран Бојаџа Бојовић / El DeZignerio
Непознати (бар мени) припадници ДЧД у Еболију (Италија). Извор 📸 : Public domain © 2023 Зоран Бојаџа Бојовић / El DeZignerio
Оно кад ти Копола свира чочек. За дочек. Френсис Форд Копола у Београду, за време једног од ФЕСТова (1972. мислим, али нисам сигуран. Знам само да га је довела чувена Мира Шиз). Извор 📸 : Public domain / ИМДБ © 2023 Зоран Бојаџа Бојовић / El DeZignerio
Фотографија коју сам недавно пронашао у Италијанском Дигиталном Архиву, показује четворицу припадника војске Краљевине по тзв. Априлском слому (датум у опису фотографије је 1941/2). Начин на који су се према њима опходили је посебна прича - види се да су им ознаке са капа кидане, цепане.... ваљда да не остане ни помена. На жалост, оваквих судбина је било много, али ја и даље истражујем. Извор 📸 : Public domain / LUCE Archivio © 2023 Зоран Бојаџа Бојовић / El DeZignerio
Неђељом ујутро ваља уранити, пицнути се, обријати се, па у Цркву и после неђе на каву... Е сад, ко не уме / може / хоће сам да се обрије (а неђељом радње затворене), увек може да позове комшију дрвосечу да му помогне. Извор 📸 : Public domain / Национална библиотека САД © 2023 Зоран Бојаџа Бојовић / El DeZignerio
Култни филм Војислава Нановића из 1950, уврштен међу 100 најбољих српских филмова и проглашен за културно добро од великог значаја. Један од ретких, ако не и једини српских филмова са таквом темом. За млађе генерације: из тог филма је лик Баш-челик, као и култна реплика "баба, дај главу!" На фотографији из филма "Чудотворни мач" - Раде Марковић као Небојша и Зора Златковић као баба. Извор 📸 : Public domain / ЈТ / Adobe stock © 2023 Зоран Бојаџа Бојовић / El DeZignerio
Кад Горанка фотографише, то Кад Горанка фотографише, то је штогод (што би рек'о Чварков). Мали изгледа ко да је у'ваћен да ради нешто што не би смео да ради. Само се зезам. Тај младић је одувек био велики позер, добар музичар и још бољи глумац. Читава му је фамилија таква, отац, мајка, тетка, сестра... А он је Срђан „Жика“ Тодоровић, (Београд, 28. март 1965) Извор 📸 : Public domain / Горанка Матић / WCA © 2023 Зоран Бојаџа Бојовић / El DeZignerio
Рођен '63. у Врњачкој Бањи, св Рођен '63. у Врњачкој Бањи, свирао у групама Хаос и Апартман 69 (глед'о лично ја, као младо момче), пре него што је оформио своју. Чак је један кратак период свирао и у ЕКВ и учествовао у стварању, сад већ култног албума Пар година за нас. Његов рођени брат Љубомир је клавијатуриста и један од оснивача бенда Електрични оргазам. А он је (погодили сте!) Звонимир Ђукић Ђуле (на фотографији као клињо поручује "шути бона, ерот'ка!") Извор 📸 : Public domain / Викимедија © 2023 Зоран Бојаџа Бојовић / El DeZignerio
На жалост, из техничких разлога, морам на овај начин да скратим и завршим изложбу о српским глумцима у "лијепој њиховој". Знам да их препознајете, ал да кренемо редом - Божидарка Грубљешић Фрајт (Велика Жуљевица, 1940), српкиња са Козаре Године 1942. за вријеме Козарачке офанзиве усташе су стрељале њену мајку Виду, а једногодишњу Божидарку заједно са хиљадама козарачке деце депортовали, прво у логор за децу у Сиску, а затим у прихватилиште Црвеног крста у Загребу. Ту су је усвојили Катарина и Стјепан Фрајт, супружници без деце, који су је одгајили као своју ћерку и дали јој своје презиме. Тек је 1976. године сазнала своје право порекло, када ју је пронашла њена тетка Дара Грубљешић, првоборац са Козаре и испричала јој истину о њеном пореклу. - Угљеша Којадиновић (Гламочани, 14. фебруар 1936 — Градишка, 20. јуни 1982), одрастао у Бањалуци, умро је у Градишци, у 46-ој години, а по сопственој жељи сахрањен је у родном селу, Гламочанима, у близини језера Бардача и градића Српца. - Ђуро Утјешановић (Кљевци, 7. јул 1940 — Загреб, 25. фебруар 2013), рођен под Грмечом, одрастао у Војводини Извор 📸 : Public domain / Викимедија © 2023 Зоран Бојаџа Бојовић / El DeZignerio
Дуго је био сматран за једног од најлепших српских глумаца, али се брзо доказао својом глумом и и преданошћу. Бавио се и педагошким радом у Новом Саду. Његов син је такође глумац. Бранко Плеша (Кисељак, 6. март 1926 — Београд, 8. јун 2001). Извор 📸 : Public domain / Викимедија © 2023 Зоран Бојаџа Бојовић / El DeZignerio
Кажу, онај "досадни" Андрић ништа не ради, само седи кући, пише неке књижурине и статусе за Фејзбук! Размислите поново омладинци... и летео је, и рипао с падобраном... а на првој фотографији носи о боку нешто, што неодољиво подсећа на футролу за пиштољ (не верујем да је унутра била оловка и 'артија). Иво Андрић, Србин, нобеловац, мангуп (1892-1975) Извор 📸 : Public domain / Wikimedia Creative Commons © 2023 Зоран Бојаџа Бојовић / El DeZignerio
Расинац, Предраг Богдановић Брка, пратилац пуковника Кесеровића, рођен 1914. У фебруару и марту 1944. године, учествовао је у борбама против партизана између Видојевице и Соколовице. У октобру је учествовао у ослобођењу Крушевца. Са главнином четничких снага одлази у Босну, а током борби са усташама и партизанима у Босанској голготи бива заробљен у одведен у затвор ОЗН-е у Крушевцу. Како кажу, суђено му је на истом процесу као и Кесеровићу, где је осуђен на 12 година, које је издржао у Митровици. Кажу и да је после живео негде у околини где је и умро, али све без прецизних података. Извор 📸 : Public domain / ВикиМедија © 2023 Зоран Бојаџа Бојовић / El DeZignerio
Из техничких разлога, наста Из техничких разлога, наставак изложбе о глумцима Србима из "региона", како је то данас модерно рећи, премешта се за сутра. Данас настављамо са новим старим фотографијама. Наградно питање: којим поводом је ово фотографисано, где и ко је на фотографији? Извор 📸 : Public domain / Приватна архива © 2023 Зоран Бојаџа Бојовић / El DeZignerio
Иако рођен у Ниш '41, цео радн Иако рођен у Ниш '41, цео радни век је провео у Загребу, где је и умро 1999. Памтимо га као Сурог из Валтера, а занимљиво је да се појавио и у споту Мајкла Џексона Earth Song. Слободан Димитријевић (Ниш, 20. април 1941 — Загреб, 4. децембар 1999) Извор 📸 : Public domain / Архив ХНК © 2023 Зоран Бојаџа Бојовић / El DeZignerio
Ову малу изложбу започињемо глумцем, који је своје појављивање започео давне 1959. године у филму Стаклени параван. Рођен у Шиду 1930, завршио је Хемијско-техничку школу у Београду, радио као наставник, финансијски службеник, физички радник, сликар... Уписује студије технике и сликарства, а затим и Академију драмских уметности у Загребу и одмах почиње са наступима у позоришту. Памтимо га као Веригу из серије Куда иду дивље свиње. Умро је у Задру 2002. Јован Личина (1930-2002) Извор 📸 : Public domain / Архив ХНК © 2023 Зоран Бојаџа Бојовић / El DeZignerio
Јован Јанићијевић, свима зн Јован Јанићијевић, свима знан као Бурдуш, глумчина за коју се везују многе приче, па и урбане легенде о томе како је требао да игра Дон Вита Корлеоне у Куму. Ипак га више волимо као Микулу Деспотовића 😁😉 Јован Јанићијевић Јанаћко (Маскаре, код Варварина, 18. мај 1932 — Београд, 26. фебруар 1992) Извор 📸 : Public domain / Приватна архива © 2023 Зоран Бојаџа Бојовић / El DeZignerio П.С. Узгред, за данас припремам(о) мали омаж књизи моје драге Александре Нинковић Ташић "Хрватима с љубављу" у којој, на себи својствен начин доноси истину о знаменитим Србима, а које горњепоменути воле да својатају. Ви знате да ја нисам историчар, нити се разумем много у науку, па ја на свој начин доприносим истини и представићу данас 4-5 ГЛУМАЦА које ти исти, горепоменути воле да својатају, иако су Срби. Има њих и више, али о том - потом. Значи брате, ту би контињуд... 😁
Мало објашњење: ја никада нисам волео да стављам оволике "заштите" преко фотографија које радим, из простог разлога, јер мислим да тиме уништавам баш свој рад и да се на тај начин и не види добро шта сам (у)радио. За мене је увек био довољан мали потпис у дну, тек да се зна да је то мојих руку дело, мој труд и моје знање. На жалост, постоје групе јајара, ситних крадљиваца који све раде за што већи број лајкова, па и то да се хвале туђим радовима. Тако је било од самог почетка. Лепе своје неке глупаве знакове, који треба да представљају њихову националну приданост, а не личе ни на шта... но, то је моје виђење. Е, па сад морате да се помучите, да употребите једну од оне две сиве ћелије које имате (прва је да не кењају по дворишту). Мени је најискреније жао тих младих бића. Уместо да ме питају да их научим, они би хтели да се "кешају" са мном. Па момци, већ имам добре односе са вашим мајкама, зашто мислите да нећу и вама да помогнем? А ко је на фотографији? Па неки делија, Србин, јунак, патриота, неко ко је дао свој живот (по свој прилици за џабе). Извор 📸 : Public domain / Архив музеја © 2023 Зоран Бојаџа Бојовић / El DeZignerio
И док јунак фотографије из претходног поста размишља на коју страну, неких 15-20 година пре тога, овај делија, овековечен фотоапаратом у Кнезу, тачно зна где иде и одлучно ступа. Фотографија настала 1936. у Кнез Михаиловој показује сву величину градског и национално свесног Београда у Краљевини. А мода? Били смо Париз за Париз и Њујорк за Њујорк тог времена! Извор 📸 : Public domain © 2023 Зоран Бојаџа Бојовић / El DeZignerio
Много година пре него што су "наводни Београђани" почели да имају проблеме у Београду на води, тај исти Београд је изгледао мало другачије. Можда ће неки и препознати место дешавања, многи су са тог места први пут видели престоницу и са кофером закорачили у непознато, вероватно са извесном дозом страха, али одлучни да у њему успеју и остану. Фотографија је настала педесетих година прошлог века. Извор 📸 : Public domain © 2023 Зоран Бојаџа Бојовић / El DeZignerio
Тек да направимо малу паузу Тек да направимо малу паузу од "дасака које живот значе". Фотографија се зове "мали, донеси једно пиво, ал да буде 'ладно!" Тек да се зна ко седи, а ко приноси слатко и воду. Михајло Пупин (1858-1935) и "онај луди Марићев зет" - Алберт Ајнштајн (1879-1955) Извор 📸 : Public domain / CngHll © 2023 Зоран Бојаџа Бојовић / El DeZignerio
Load More... Follow on Instagram
© Copyright 2023, All Rights Reserved  |  El DeZignerio
  • Facebook
  • Instagram
Back to top button
Close
  • Facebook
  • Instagram
Recent Posts
  • Два добра друга
  • Milan Srdoch
  • Serbian Alphabet
  • Max Schmelling
  • Jack Dempsey
Archives
  • March 2023
  • February 2021
  • August 2020
Close
Close
Log In
Forget?